Podjem jutros na protesno okupljanje i poginem na raskrsnici. Elektrodistribucija je zbog štrajka upozorenja ugasila struju na sat vremena pa semafori nisu radili, krenem preko pešačkog i pregazi me vozilo Hitne pomoći. Pošto su i lekari počeli da štrajkuju sad rade samo sa hitnim slučajevima, kako sam poginuo na licu mesta shvatili su da neću daleko i da nisam hitan slučaj pa me ostaviše k'o pseto, nije im bio prvi ni poslednji put. Stojim tako i posmatram sebe kako ležim na asfaltu sa sveže tetoviranim Tigar Wintera tribalima po celoj dužini kad prodjoše dva pandura, pošto oni već duže vreme štrajkuju nije me začudilo kad su me preskočili i otišli dalje.
-Dobro bre, radi li neka javna služba u ovoj državi? - dreknem od muke onako za sebe pošto me niko ne čuje.
-Ja radim. Ja uvek radim. - reče Smrt i pogleda me kao obućar cepanu cokulu minut pred kraj radnog vremena - Moraćemo da idemo peške, društvo za zaštitu životinja mi je jutros oduzelo konja, samo požuri, idem da te ostavim pa da pokrenem štrajk gladju dok mi ne vrate konja.
Ostavi me Smrt kod Svetog Petra, ja pokucam, udjem u kancelariju, Pera se zavalio u fotelju, ispred njega zgužvani listići iz kladionice, namrgodio se, nešto mi se čini da je nekim igračima čije je familije pominjao bolje da mu ne dolaze na oči jer svašta može da bude.
-Dobar dan - počnem ja a on će meni:
-Izadji napolje, ne radimo.
-Kako ne radite?
-Tako, ne radimo, generalni štrajk, il' izadji napolje il' sedi tu dok ne crkneš, ja ne planiram da radim sa klijentima dok mi ovi iz Uprave ne ispune štrajkačke zahteve.
-Ovaj... ja sam već crk'o, jutros, zato sam ovde, treba da se javim...
-Idi bre do Djavola, mani me se. Ne radim. Znaš li šta je štrajk? Marš napolje.
Odem i do Djavola, i tamo haos, čuli da ovi u raju štrajkuju, ne znaju zašto se štrajkuje al' su čuli da kad štrajkuješ ne treba da radiš ništa a posle će da ti povećaju platu samo da bi izbegli narodne igre kao što je "jurenje s motku" i "beganje preko tarabu". Naravno, ako si budala obećaju ti akcije od propale firme pa se smiriš a onda te zajašu još gore, zato se valjda zove i pakao. Da ne dužim mnogo, nekako stignem do Djavola, raspravljasmo se dobrih deset minuta dok sam mu objasnio kako sam stigao do njega.
-Dobro - kaže Djavo - takvih k'o što si ti ovde imam koliko hoćeš, dušu mi pojedoste, vazda pravite neke gluposti. Sad ćemo ja i ti malo da zajebemo i žive a i ove odozgo što su te meni poslali, lepo ću da te vratim na zemlju pa oni nek lupaju glavu šta će sa tobom.
I tako, eto mene opet ovde, da nekom ispričam gde sam bio i šta mi se dešavalo rekli bi da lažem.
-Dobro bre, radi li neka javna služba u ovoj državi? - dreknem od muke onako za sebe pošto me niko ne čuje.
-Ja radim. Ja uvek radim. - reče Smrt i pogleda me kao obućar cepanu cokulu minut pred kraj radnog vremena - Moraćemo da idemo peške, društvo za zaštitu životinja mi je jutros oduzelo konja, samo požuri, idem da te ostavim pa da pokrenem štrajk gladju dok mi ne vrate konja.
Ostavi me Smrt kod Svetog Petra, ja pokucam, udjem u kancelariju, Pera se zavalio u fotelju, ispred njega zgužvani listići iz kladionice, namrgodio se, nešto mi se čini da je nekim igračima čije je familije pominjao bolje da mu ne dolaze na oči jer svašta može da bude.
-Dobar dan - počnem ja a on će meni:
-Izadji napolje, ne radimo.
-Kako ne radite?
-Tako, ne radimo, generalni štrajk, il' izadji napolje il' sedi tu dok ne crkneš, ja ne planiram da radim sa klijentima dok mi ovi iz Uprave ne ispune štrajkačke zahteve.
-Ovaj... ja sam već crk'o, jutros, zato sam ovde, treba da se javim...
-Idi bre do Djavola, mani me se. Ne radim. Znaš li šta je štrajk? Marš napolje.
Odem i do Djavola, i tamo haos, čuli da ovi u raju štrajkuju, ne znaju zašto se štrajkuje al' su čuli da kad štrajkuješ ne treba da radiš ništa a posle će da ti povećaju platu samo da bi izbegli narodne igre kao što je "jurenje s motku" i "beganje preko tarabu". Naravno, ako si budala obećaju ti akcije od propale firme pa se smiriš a onda te zajašu još gore, zato se valjda zove i pakao. Da ne dužim mnogo, nekako stignem do Djavola, raspravljasmo se dobrih deset minuta dok sam mu objasnio kako sam stigao do njega.
-Dobro - kaže Djavo - takvih k'o što si ti ovde imam koliko hoćeš, dušu mi pojedoste, vazda pravite neke gluposti. Sad ćemo ja i ti malo da zajebemo i žive a i ove odozgo što su te meni poslali, lepo ću da te vratim na zemlju pa oni nek lupaju glavu šta će sa tobom.
I tako, eto mene opet ovde, da nekom ispričam gde sam bio i šta mi se dešavalo rekli bi da lažem.
