Pre nekoliko godina sam gledao film "2 sata kvalitetnog TV programa" i vidim tu kako gazda Topuzić naručuje kulturu i ukus od Deda Mraza, što sam pa gori od njega, naručim i ja pa ako dodje dodje, ako ne onda ništa. Tamo negde pred kraj godine donese Deda bočicu, na njoj lepo piše "kultura i ukus® made in China", pošto sam težak baksuz taman da popijem kad me gurnu neka baraba i ja malo gucnem i sve se ispolevam, od tad sam polu civilizovan i imam jaknu kojoj sam morao da zašijem rajfešlus da ne bi prepadala ljude svojim komentarima o umetničkim vrednostima. Sledeće godine sam planirao da se jednom flašicom čiste sreće rešim baksuzluka pa sam požurio da prvi naručim sreću dok još ima i uspeo sam u tome, jedini problem je što svaki drugi naručilac dobija pa ja ostadoh baksuz zauvek. Nešto kasnije sam primetio da ima sve više ološa koji treba zbrisati sa lica zemlje a ne isplati se gubiti vreme na njih pa sam naručio veliku toleranciju da me barem ne nerviraju kad već ne mogu ništa da im radim. Tu nisam računao na jednu sitnicu koja nikom normalnom ne bi pala na pamet, Deda Mraz je neki naš nesrećni elektronac koji se prebacio na posao sa poklonima kad je pukla EI-Niš pa je za njega tolerancija dozvoljena greška u radu tako da sad i dalje ne podnosim pola planete al' zato promašujem sve živo za 20%, Deda Mraze hvala ti, s merak ću ti se nakusati žita kad jednom omašiš ugao sletanja za 20% pa završiš naboden na neku antenu ili gromobran.
Ove godine sam naručio kreativnost i to najveće pakovanje i već duže vreme mi stoji u sobi neotvorena, gledam kako se milioni novih ideja odbijaju od stakla i samo čekaju da ih neko popije i donese nešto sasvim novo na ovaj svet. Sedim ja tako, posmatram flašicu, razmišljam o tome kako će nešto i ovog puta da krene naopako a radio mi galami po sobi:
...A sada jedan demo bend koji je nešto sasvim novo na našoj sceni...
I krene ta potpuno nova pesma koja postavlja nove standarde potpuno isto kao i sve ostale domaće rok-metal pesme, kažem domaće zato što ih pevaju neki naši nesrećnici, pesme su uvek na engleskom (uglavnom tarzanskom) jer je za tekstopisca jezik sa sedam padeža i djavo će ga znati koliko nastavaka za gradjenje glagola previše komplikovan.
Prva strofa:
xxxxxxxx chain
xxxxxxxx hand
xxxxxxxx pain
xxxxxxxx land
Druga strofa:
xxxxxxxx light
xxxxxxxx month
xxxxxxxx unite
xxxxxxxx e, ovde nema sile da ga izrimuje pa zato nešto promumla i krene refren
U refrenu opale po standardnoj rimi koja nikad ne omane:
xxxxxxxx die
xxxxxxxx kill
xxxxxxxx cry
xxxxxxxx steel (ovde samo fali da dreknu u mikrofon "krupp stainless" ili "AUS 8")
Posle toga naravno solo na gitari, pentatonska molska skala, onda da pokaže da je naučio teping pa za kraj nategne žice koliko može i posle toga ide opet refren a ako nisu smislili treću strofu u kojoj će da ubace "never-forever" stihove može i prva još jednom. Ono šta mi se svidja kod ovih bendova je to što možeš da odslušaš jedan i da se hvališ kako si dobar poznavalac metal scene, osim što su im tekstovi isti skoro svi bendovi izgledaju isto, četri čupavca i jedan ošišan (taj tezgari na svadbama), gitarista obavezno ima Ibanez iz RG serije, model zavisi od toga koliko je para imao a pevač peva sa glavom nakrivljenom na stranu kao da ga je ubila promaja.
Gomila takvih bendova ide naokolo kao slepac po raskrsnici a ja se spremam da popijem napitak kreativnosti, to stvarno ne bi bilo u redu, ako napitak dam njima mogu da od jednog prosečnog rok-metal benda napravim ekipu koja za doručak jede Maidene i Metallicu i to bez 'leba. Težak izbor, da dam nadjudsku kreativnost sebi iako znam da sam neradnik kog progone Marfijevi zakoni ili da učinim dobro delo i stvorim svetsko čudo umetnosti. Ja sam prolazan, muzika ostaje, odoh u potragu za bendom koji je zaslužio da postane prvi srpski metal bend za kog je čuo još neko osim pandura koji im prekidaju probe zbog buke. Slušao sam sve i svašta nekoliko dana bez prestanka, sad po zvuku mogu da prepoznam Ibanez gitare posle pola odsviranog tona ali nema kandidata na koje bi napitak delovao jer bilo koja količina kreativnosti pomnožena sa nulom koju sad imaju ponovo daje nulu.
Do sad je svaka želja koju mi je ispunio Deda Mraz prošla gore nego da sam sastavljao ugovor sa djavolom, nešto mi govori da ni ova kreativna neće da bude mnogo bolja ali ću ipak da isprobam čisto da vidim šta će da se desi. Živeli!
